Veoma je značajno da na što ranijem uzrastu deci pružimo podsticajnu razvojnu sredinu.
Na primeru dece u Japanu, koja počinju sa učenjem preko 90 slova već u trećoj godini, možemo donekle uočiti efekte ovih postupaka. Prilikom razmatranja da li je rano učenje stimulativno ili ne, dokaz u prilog ovome su deca iz skandinavskih i zemalja Jugoistocne Azije koja postižu izuzetne rezultate na PISA međunarodnim testovima provere znanja.
Značaj ranih iskustava, kao što smo rekli, možda se može najbolje uočiti kroz primere iz praktičnog života. Primer najbržeg čoveka na svetu verovatno je jedan od najupečatljivijih. Naime, „najbrži čovek na svetu“ – Jusejn Bolt (Usain Bolt), trči brže od proračuna sportskih fiziologa koji su na osnovu parametara ljudskog tela odredili vreme za koje čovek može da pretrči 100 metara.
Bolt je primer rane stimulacije, jer je kao dete većinu vremena provodio na proplanku gde je igrao fudbal. Proplanak je bio pod nagibom i završavao je u moru i Bolt je znao ukoliko lopta ode u more, verovatno će ostati bez nje. I tako je, dok je igrao fudbal, morao da startuje i sprintuje i do 50 puta dnevno da bi sprečio da lopta ode u more. Na taj način slao je impulse u mozak da je sprint dominantna aktivnost i mozak je formirao veći broj sinapsi za ovu aktivnost.
Ukoliko neko počne da trenira atletiku u sedmoj ili osmoj godini, jasno je da ne može da obori Boltov rekord, jer je smanjen kapacitet za izgradnju novih sinapsi, pa se i tu vidi značaj rane stimulacije. Na osnovu ovoga, možemo zaključiti da je rana stimulacija, pored značaja za motoričke, govorne, grafomotoričke i muzičke sposobnosti, važna i za razvoj intelektualnih sposobnosti. (Rajović, 2012).
Mentalna aritmetika Suan Pan, jedan je od primera kako možemo stimulisati dečije sposobnosti u periodu najintenzivnijeg razvoja. Naša vizija je da osnažimo decu od 5 do 14 godina da postanu uspešni uz pomoć ovog inovativnog, sveobuhvatnog, lako dostupnog i ipak pristupačnog koncepta. Putem mentalnog aritmetičkog računanja, deca stiču sposobnost vizuelizacije i unapređuju svoje kreativne i stvaralačke sposobnosti.
O mogućnostima imaginacije, podsticanja i razvoja stvaralaštva kod dece govorila je i Marija Montesori: „Moć da se u svesti izazovu slike stvari koje nisu fizički prisutne, pripada mentalnim sposobnostima višeg reda. Ako bi bio ograničen samo na ono što čovek može da vidi, njegov um bio bi veoma skučen“ (Montesori, 2003).
Priznato je stanovište, da ukoliko se ne dostigne odgovarajući razvoj stvaralačkih sposobnosti u detinjstvu, na starijim uzrastima to će biti teže, pa čak i nemoguće. Stvaralaštvo i kreativnost svoj najbolji izraz u doba detinjstva dostižu kroz proces igre. „Svet“ je pojam za koji u detetovom okruženju ne postoji odgovarajuća čulna predstava. Ako je dete ipak stvorilo ideju o njemu, to je postiglo samo zahvaljujući apstraktnoj moći uma – moći vizuelizacije.